Hvala!

http://wannabemagazine.com/hvala-na-koje-svet-uvek-zaboravlja-18/

Bili su i sami ili su ih samo stvaranjem podržavali. U slike su sakrivali potisnuto, lično i zabranjeno. Snimali su filmove ne bi li izrazili umetnošću artikulisanu potrebo da u njima vidimo ljude. Velike glumice su hrabro prihvatale uloge. Glumci, nekada stidljivo, danas bez dvoumljenja. Pisali su velike romane o sebi i drugima. Pravili fotografije koje sažimaju strast, perferziju, požudu nečega što je mnogo više od alternativnog načina života. Od svojih želja komponovali sonate i arije. Filozofske sisteme i haljine koje uživaju status muzejskog eksponata. Ništa nam nisu uskratili.

Robert Mejpltorp (Robert Mapplethorpe), Mikelanđelo XX veka, dramatičnim chiaro scuro kontrastima do ivice dovodi ono što je tako zabašureno na tavanici Sinkstinske kapele. Na oltaru, gotovo nevidljiva, stoji jedna odrana koža. Jedini autoporetret koji je najpoznatiji homoseksualac antike ostavio iza sebe. Sebe - praznog od materije, usred jezive drame Strašnog suda, odran, prazan i kažnjen. Slikar koji je uveo voluminizirana, nabrekla, atletska tela u sakralno slikarstvo, postvio je svoje prijatelje i ljubavnike među bogove. Za razliku od samoopsednutog Direra, nikada nije slikao sebe. Sve do konačnog pada pod teretom lične drame čiji je glavni junak krivica. Tada je, svojom voljom, rezervisao sebi mesto u ognju.

Čudno, ni Mejpltorp nije ostavio mnogo autoportreta iza sebe. Još jedan veliki otpadnik, noćnik, autsajder u ljubavi, eksplicitniji od kolege Helmuta Njutna (Helmut Newton), ponovio je Mikelanđelove motive, u punom naponu sirove muške snage izvlačenji u prvi plan ono što je kod Mikelanđela eufemizovano, podrazumevano, tajno – sex, bizarnost, svu tamu Erosa.

Dekadentni svet istina u objektivu umetnika-otpadnika

"Sati" - film po romanu i o romanu: filmske dive za genijalnu spisateljicu, divu

                               

Homoerotski motivi u dubini platna i vatrometu boja

                               

Vodili su i ratove iz kojih su se vraćali kao pobednici. Podjenako autoritativni kao stilski diktatori zlatnog Holivuda zbog kojih su dive dobrim delom postajale to što jesu. Planeti su poklonili modu.Dugujemo im za otkrivenu lepotu, slobodu, inspiraciju, teritorije, ogoljene istine i požudu bez koje bi kultura bila samo skup regula i zakona. Mrtva poza. Ornament bez snage. Laž.

Aleksandar Makedonski. Vagner. Rudolf Nurejev. Virdžinija Vulf. Imperator Hadrijan. Ginsberg. Čajkovski.Karavađo. Platon. Prust. Sergej Ajzenštajn. Leonardo da Vinči. Endi Vorhol. Ričard Kromvel. Galijano. Almodovar. Oskar Vajld. Đani Versaće. Leonard Bernštajn. Tenesi Vilijams. Dejvid Bouvi. Keli Mek Gilis. Martina Navratilova. Elton Džon. Džoan Kraford. Lord Bajron. Goja..Sirano de Beržerak. Simon de Bovoar. Rok Hadson. Džordž Majkl. Marlena Ditrih. Kol Porter. Džoan Baez. Vladimir Horovic, Montgomeri Klif. Fredi Merkjuri. Riki Martin. Volfgang Joop. Semjuel Barber. Bendžamin Briten. Džon Gilgud. Džodi Foster. Žan Pol Gotije. Ian Mek Kelen. Kristian Dior. Lorens Olivije. Džon Šlezinger. Iv Sen Loren. Mikelanđelo. Marlon Brando.

Hvala im što nisu bili sebični.